Kategorija: Pekmez od šljive

Jede li ko hleba i pekmeza, pitanje je sad?

Pekmez nastaje ukuhavanjem voćne kaše jedne ili više vrsta voća. U pekmez se može, ali i ne mora dodati malo šećera. Ukoliko se dodaje, postotak šećera nikako ne smije prelaziti 20% ukupne količine voća. Pekmez se uglavnom pravi od krupnijeg voća (šljive, jabuke, breskve). Kuva se dok ne postane mekan, potom se pasira i dokuva sa šećerom, a količina tečnosti je 25 odsto.Za ovaj omiljeni pekmez mnogih domaćica mogu se koristiti i samo zrele šljive, bez ikakvih dodataka – tako su ga pravile, samo ne u rerni nego u kazanu, naše bake. Pa nam je bio omiljeni doručak, užina, večera ili poslastica u bilo koje doba dana.

Pekmez je potreba za zdravo odrastanje, to je vraćanje prirodi, to je vraćanje domaćoj hrani i tradiciji. To je i za decu i za odrasle. Zdraviji je, prirodni je, ima manje šećera, nema konzervansa, zaslađivača, veštačkih boja. Samo voće i malo šećera, u zavisnosti od slatkoće voća koje se upotrebljava.

Ništa lepše od dva jednostavna jela udružena u jedno, palačinke s pekmezom. Palačinke, jednostavno jelo ili poslastica, jeftino i brzo, deblje ili tanje, nema zamerke. Univerzalne, i za sirotinju i za carsku trpezu. Mogu i zapečene, mogu i pohovane, a iz njih curi topao pekmez, dok miris lelujan moždane ganglije.

Da se prisetimo i kolača koji ne mogu bez pekmeza. Štrudla s pekmezom od šljiva i makom, kakva pojačana aroma maka, moji gosti kad to probaju, oduševljeno pitaju: od čega je ovo, ili kakav je to mak? Tu je i štrudla s pekmezom od smokava, posuta krupno mlevenim orasima. Žerbo kocke s pekmezom od kajsija i orasima. Zimske gomboce s gusto skuvanim pekmezom od šljiva ili višanja, razni rolati, kiflice… Toliko toga, a dovoljan je samo pekmez.