Oznaka: Šipurak

Džem

autor: Dragana Knežević, posted in Akcija, Džem od šipurka

Džem je proizvod dobijen ukuvavanjem svežih, smznutih ili poliprerađenih plodova uz dodatak šećera, pektina i kiselina. Karakteristika ovog proizvoda je što sadrži cele ili komade plodova u ujedinjenu želiranu masu, bez izdvajanja tečnog dela. Za proizvodnju džema naročito su pogodne koštičave vrste voća (šljiva, višnja, trešnja, kajsija i breskva), ali se kvalitetan džem može dobiti i od jagodičastih vrsta voća (malina, jagoda, ribizla). Plodovi namenjeni proizvodnji džema moraju da budu potpuno zreli sa razvijenim sortnim karakteristikama i zdravi. Dobro skuvan džem ima boju, ukus i miris voća od koga je proizven. To se postiže pridežavanjem recepture i postupaka pri kuvanju.

Džem se pravi od isitnjenog voća, sa šećerom, često sa pektinom i limunskom kiselinom. Može da bude kao pire, ili sa mekom pulpom voća, ali ne sadrži krupne komade. Češće se koristi bobičasto voće, dok se krupnije (kajsije, breskve, šljive) seče na komade. Dobar džem ima finu strukturu, svetlu boju, ukus pravog voća, poluželatinozan je i lako se maže, bez razlivanja.

Glavna karakteristika džema su krupni komadići oguljenog ili neoguljenog voća koji u voćnoj smjesi moraju biti jasno vidljivi. Džem se priprema samo od jedne vrste voća. Od svih slatkih namaza džem je najslađi jer obično na 1 kg očišćenog voća dolazi 1 kg šećera.

Prava domaćica oduvek se raspoznavala, između ostalog, po savršenom džemu. Znate, da nije ni previše gust ni previše redak, da nije bolno sladak, ali da ni ne gorči. Da ima lepu boju, a da ne deluje veštački. Mnogo je zahteva na koje treba odgovoriti, a saveta je bezbroj. Bake su se često poigravale sa mladim domaćicama, pa bi im neretko davale pogrešne savete ili bi prećutkivale bitne detalje.

Džem je poslastica koja se koristi u svakodnevnoj ishrani kao namaz, dodatak palačinkama ili kolačima, ali i odličan izvor energije.

Pekmez

autor: Dragana Knežević, posted in Akcija, Pekmez od šljive

Jede li ko hleba i pekmeza, pitanje je sad?

Pekmez nastaje ukuhavanjem voćne kaše jedne ili više vrsta voća. U pekmez se može, ali i ne mora dodati malo šećera. Ukoliko se dodaje, postotak šećera nikako ne smije prelaziti 20% ukupne količine voća. Pekmez se uglavnom pravi od krupnijeg voća (šljive, jabuke, breskve). Kuva se dok ne postane mekan, potom se pasira i dokuva sa šećerom, a količina tečnosti je 25 odsto.Za ovaj omiljeni pekmez mnogih domaćica mogu se koristiti i samo zrele šljive, bez ikakvih dodataka – tako su ga pravile, samo ne u rerni nego u kazanu, naše bake. Pa nam je bio omiljeni doručak, užina, večera ili poslastica u bilo koje doba dana.

Pekmez je potreba za zdravo odrastanje, to je vraćanje prirodi, to je vraćanje domaćoj hrani i tradiciji. To je i za decu i za odrasle. Zdraviji je, prirodni je, ima manje šećera, nema konzervansa, zaslađivača, veštačkih boja. Samo voće i malo šećera, u zavisnosti od slatkoće voća koje se upotrebljava.

Ništa lepše od dva jednostavna jela udružena u jedno, palačinke s pekmezom. Palačinke, jednostavno jelo ili poslastica, jeftino i brzo, deblje ili tanje, nema zamerke. Univerzalne, i za sirotinju i za carsku trpezu. Mogu i zapečene, mogu i pohovane, a iz njih curi topao pekmez, dok miris lelujan moždane ganglije.


Da se prisetimo i kolača koji ne mogu bez pekmeza. Štrudla s pekmezom od šljiva i makom, kakva pojačana aroma maka, moji gosti kad to probaju, oduševljeno pitaju: od čega je ovo, ili kakav je to mak? Tu je i štrudla s pekmezom od smokava, posuta krupno mlevenim orasima. Žerbo kocke s pekmezom od kajsija i orasima. Zimske gomboce s gusto skuvanim pekmezom od šljiva ili višanja, razni rolati, kiflice… Toliko toga, a dovoljan je samo pekmez.